BOROVNICA (Vaccinium myrtillus) – Fam. Ericaceae
Opis: Borovnica je mali žbun sa šiljastim granama. Lišće je ovalno, nazubljeno, zelenkasto sa obe strane. Cvetovi su zelen-kasto-crvenkasti, raspoređeni 1-2 u korenu lista sa unutrašnje strane. Cveta u maju – junu. Plod se formira u obliku plave bobice sa ljubičastim sokom.
Stanište: Raste u planinskim predelima, četinarskim šumama, po pašnjacima, na stenovitom i silikatnom zemljištu, do 2500 m nadmorske visine.
Upotrebljivi delovi: Lišće i plodovi.
Sakupljanje: Lišće se zajedno sa granama sakuplja po sunčanom vremenu, u periodu od maja do septembra, a plodovi kada su sasvim zreli od jula do septembra.
Aktivna svojstva – Listovi sadrže: tanin, arbutin, hidrokinin, mirtilin. Plodovi sadrže: tanin, pektin, mirtilin, šećere, provi-ta-min A, vitamin C, organske kiseline (limunska, jabučna, oksalna, ćilibarna, mlečna).
Farmakološko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), bakte-ro-statik (zaustavlja razvoj bakterija), hipoglikemik (snižava nivo šećera u krvi), antidijareik (protiv proliva), diuretik (pospe-šuje mokrenje), poboljšava vid, antihelmintik (protiv glista).
Terapeutske indikacije: Dijabetes melitus (šećerna bolest), reumatizam, kostobolja, enterokolitis (upala tankog i debelog creva), intestinalne parazitoze (crevni trakt zahvaćen parazitima), urinarne infekcije, uremija (povećanje azotnih materija u krvi).
Plodovi se koriste u presnom stanju, osušeni ili pripremljeni u obliku sirupa ili slatkog. Takođe se ferment, dobijen od plodova (1 kašiku plodova dodati na 250 ml ključale vode i kuvati 5 minuta), koristi za ispiranje usne duplje kod upale sluzokože usana.